мср Огњен Карановић - „Хусеин-капетан Градашчевић и питање аутономије османлијске Босне – трећи део”

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Хусеин-капетан Градашчевић и питање аутономије османлијске Босне – трећи део” (16. 9. 2025) Намере османлијских централних државних органа биле су да ограничавањем дотадашњих средњовековних феудалних привилегија тамошње аристократије и феудалних аристократија муслиманских високих чиновника широм царства, створе услове за трансформацију турског феудалног привредног система. Тај систем био је заснован, наглашава Карановић, на пљачкашким и освајачким походима турског царства који су тада већ одавно били завршени. У новим околностима било је потребно реформисати економију и привреду саме Турске и прилагодити је европским грађанским моделима, како би Турска дошла у прилику да равноправно на економском, привредном, а онда и политичком плану стане у ред великих светских сила, односно да задржи тај статус. Управо зато долази до сукоба са муслиманским беговатом у Босни и Херцеговини, који је постојао још од реформи Селима III које су само настављене и прошириване у време султана Махмуда II. Карановић објашњава намере султана Махмуда и узроке пораста кризе у тадашњој Босни.