Путописци о Херцеговини у време устанка 1875, мср Ђорђе Бекчић | ПРОГРАМ НЕВЕСИЊСКА ПУШКА

Историјски музеј Србије 2. јул 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ЕВРОПСКИ ПУТОПИСЦИ О ХЕРЦЕГОВИНИ У ВРЕМЕ УСТАНКА 1875. ГОДИНЕ”, МСР ЂОРЂЕ БЕКЧИЋ, ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ЕВРОПСКИ ПУТОПИСЦИ О ХЕРЦЕГОВИНИ У ВРЕМЕ УСТАНКА 1875. ГОДИНЕ” Предмет излагања јесте представљање и анализа дела европских путописаца, који су током Велике источне кризе походили Херцеговину. Интересовање европских путника за просторе Балкана порасло је у XVI и XVII веку, као последица жеље да се боље упозна муслимански свет и само Османско царство. Често су балканске земље биле само успутне станице на путу ка Цариграду и Светој земљи. Поред религиозних, мотиви путописаца за путовања били су и политичке, научне и авантуристичке природе, што је често одређивало и дух њихових путописа и начин на који су извештавали. Највећа пажња је посвећена делима двојице путописаца: Француза Шарла Иријарта и Енглеза Артура Еванса. Шарл Иријарт (1832–1898) био је француски новнар, путник и публициста. Објављујући углавном у новинама и часописима, Иријарт је оставио описе многих предела и земаља које је обишао, попут Шпаније, Марока, Италије, Сицилије, јадранске обале и Црне Горе. У првом делу своје књиге Босна и Херцеговина – Сећања са путовања за време устанка (Bosnie et Herzégovine. Souvenirs de voyage pendant l’insurrection), први пут објављене 1876. године, дао је кратак преглед историје Босне и Херцеговине, док други део чине описи градова, путева, северне босанске границе и веома богата и значајна сведочанства о устанку. Као даровити цртач, Иријарт је имао обичај да своје књиге украшава илустрацијама, што је био случај и са путописом о Босни и Херцеговини. Аутор другог путописа, Артур Џон Еванс (1851–1941), био је знаменити британски археолог и научник. Као и у случају Иријарта, чини се да је и код Еванса мотивација за путовање била лична знатижеља и научна радозналост. Сам каже да је своје путовање планирао пре избијања устанка, те да то није био главни разлог да се отисне пут Балкана. Еванс је на путовању прошао кроз Хрватску, Славонију, Посавину и Усору, Херцеговину, дубровачко залеђе и сам Дубровник. Своје дело је први пут објавио 1877. године, под називом Пјешке кроз Босну и Херцеговину током устанка августа и септембра 1875. (Bosnia and Herzegovina on foot during the insurrection, August and September 1875.). Међутим, иако су Евансови мотиви били научни, његови ће извештаји, тумачења и описи, објављени 1878. као Илирска писма, постати нека врста политичког приручника за разумевање историје Источног питања. Поред поменута два, у кратким цртама, биће речи и о сведочанствима која су са својих путовања оставили Огист Мелан, Еварист де Сент Мари, Јозеф Холечек и Александер Валеријан Јаблоновски. МСР ЂОРЂЕ БЕКЧИЋ основне студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2022. године, а следеће године и мастер студије са темом Школство у Крушевачком округу (1839–1918). На истом факултету, на Катедри за историју српског народа у новом веку, започиње докторске студије. Од 2023. године ангажован је у Историјском музеју Србије као стажиста. Стипендиста је Министарства науке, технолошког развоја и иновација од 2024. године.