Војни аспекти Херцеговачког устанка, мср Милорад Сретеновић | ПРОГРАМ НЕВЕСИЊСКА ПУШКА

Конак кнеза Милоша у Топчидеру 21. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ВОЈНИ АСПЕКТИ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА: РАТОВАЊЕ И НАОРУЖАЊЕ”, МСР МИЛОРАД СРЕТЕНОВИЋ, ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ВОЈНИ АСПЕКТИ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА: РАТОВАЊЕ И НАОРУЖАЊЕ” У овом предавању биће речи о томе како су изгледали оружани сукоби током Херцеговачког устанка 1875. године, ко су били њихови учесници, како су вршена војна дејства, као и која оружана средства су коришћена. Говориће се о општим и основним условима ондашњег ратовања – географији и конфигурацији терена Херцеговине (и Босне), као и о демографским питањима. Пажња ће, затим, била усмерена на састав различитих војних и паравојних одреда који су представљали елементе османске власти и државног апарата принуде, њихову организациону структуру и перформансе на бојном пољу, све то у контексту војних и других реформи које се спроводе у Османском царству у другој половини XIX века. Такође, говориће се о саставу српских устаничких јединица, њиховом људству из Херцеговине, Босне, али и шире, наоружању, опреми и команди, а све то условљено поменутом демографијом и географијом, као и економским и материјалним условима под којима се устанак подиже. Представиће се и неки од најчешће коришћених примерака оружја и указати на то у каквом је технолошком односу ратовање у Херцеговини било са ратовањем у тадашњој западној Европи, на примеру наоружања коришћеног у Аустројско-пруском рату 1866. или Француско- пруском рату 1870-1871. године. Поред наведеног, на предавању ћемо представити општи ратни ток устанка и његова најзначајнија борбена дејства – начин на који су се одиграла, тактике које су у њима коришћене, као и резултате које су постигнути. Крајња хронолошка и тематска граница би био улазак Србије и Црне Горе у формални сукоб са Османском империјом, када цела Велика источна криза добија једну нову димензију на терену, иако дејства самих устаника нису престала. МСР МИЛОРАД СРЕТЕНОВИЋ основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факуклтету у Београду, где је тренутно на докторским студијама при Катедри за историју Југославије. Бави се темама из домена политике југословенских комуниста на пољу федерализма и националне политике. Тренутно је ангажован као кустос-стажиста при Историјском музеју Србије, где кроз стручна и тематска вођења обрађује друштвене и политичке теме из националне историје.