Сайт использует сервис веб-аналитики Яндекс Метрика с помощью технологии «cookie». Пользуясь сайтом, вы даете согласие на использование данной технологии.
Скриен во југозападниот дел на Пирин, на 437 м надморска височина и 22 км од Сандански, Мелник е најмалиот град на Балканот - со едвај 200-300 жители, но со историја која зборува за векови. Иако денес изгледа како мало гратче, тој и понатаму официјално е град - сведоштво за неговата славна мината епоха. Посетителите ги плени со уникатните песочни пирамиди, камените куќи од XVIII-XIX век, прочуеното црвено вино и тесните калдрмисани улички. Градот лежи во котлина низ која тече реката Мелник, лева притока на Струма. Климата е преодно медитеранска, со топли лета и меки зими, идеална за лозарство. На само 7 км се наоѓа Роженскиот манастир, до кој води пат низ спектакуларните Мелнички пирамиди - природно чудо создадено од песок и ветер. Мелник бил важен административен и трговски центар уште во средниот век. По падот под Османлиите во 1395 година, во 1604 се споменува како центар на каза. Евлија Челебија го опишува како оживеан град со камени куќи, бањи и лозја. По краток економски застој, од крајот на XVI до XIX век градот повторно оживува: виното и тутунот стануваат симбол на Мелник, а виното се извезува во Австрија и Англија. Богатите трговци, како семејството Кордопулос, оставиле куќи-музеи кои денес се гордост на градот. Во тоа време тука работеле над 70 цркви и четири манастири, три машки и едно женско училиште, како и богата библиотека. Рилскиот манастир добивал големи донации од мелничките жители. Во XIX век етнографиите бележат мешавина од Македонци, Грци, Турци, Власи и Роми, но македонските семејства го зачувале својот идентитет. Првото словенско училиште било отворено во 1873 година, а во 1895 година пристигнува и првата македонска учителка - Зоица Златинова. На почетокот на XX век се засилуваат етничките и политичките тензии. Во 1900 Мелник брои 4.330 жители, а до 1905 грчкото влијание расте преку училишта и друштва. Во Балканските војни неколку Мелничани се приклучуваат на македонските чети, но градот претрпува османлиски одмазди. Со промена на трговските патишта и иселување на населението, Мелник постепено опаѓа. На 17 октомври 1912 година четата на Јане Сандански го ослободува градот, а по Букурешкиот договор од 1913 година тој станува дел од Бугарија. Грчкото население се иселува, а нивните куќи ги населуваат бегалци од Егејска Македонија. Во Првата светска војна професорот Васил Златарски го опишува Мелник како „вистинска пропаст“ - од околу 2.000 куќи, едвај 200 останале населени. Од некогашен моќен трговски центар, Мелник денес е симбол на историја и културна меморија. Секоја година таму се одржува Семакедонскиот собор во чест на Јане Сандански - со ора, песни и активности што ја одржуваат врската со македонската традиција. - Hidden in the southwestern slopes of Pirin, 22 km from Sandanski, Melnik is the smallest town in the Balkans - with only 200-300 residents but a history richer than many capitals. Though tiny, it still officially holds town status. Visitors are drawn to its sandstone pyramids, 18th-19th century stone houses, famous red wine, and cobbled streets full of memory. The town lies in a valley crossed by the Melnik River. Its Mediterranean climate is perfect for vineyards, and nearby stands the Rozhen Monastery, reached through the stunning Melnik Pyramids - a natural wonder shaped by sand and wind. Once a major trade center, Melnik flourished from the 16th to 19th century. Wine and tobacco became its trademarks, exported as far as Austria and England. Wealthy merchants like the Kordopoulos family built mansions that today serve as museums and wineries. At its peak it had dozens of churches, monasteries, schools, and a library. In the 19th century ethnographers noted a mix of peoples, though Macedonian families preserved their identity. The first Slavic school opened in 1873, followed in 1895 by the first Macedonian teacher for girls, Zoitsa Zlatinova. By 1900 Melnik had 4,330 residents, but ethnic tensions and shifting trade routes led to decline. During the Balkan Wars, locals joined Macedonian detachments, while the town suffered reprisals. On October 17, 1912, Yane Sandanski’s detachment liberated Melnik. After the Bucharest Treaty (1913) it was annexed to Bulgaria, Greeks left, and refugees from Aegean Macedonia resettled. In World War I historian Vasil Zlatarski described it as “a true ruin”: from 2,000 houses, barely 200 remained. From a once-flourishing hub, Melnik became a symbol of decline - but also a living monument of Macedonian and Balkan history. Today it is both an open-air museum and a place of memory. Every year, the All-Macedonian Gathering honors Yane Sandanski with songs, dances, and traditions that keep the spirit alive.