Сайт использует сервис веб-аналитики Яндекс Метрика с помощью технологии «cookie». Пользуясь сайтом, вы даете согласие на использование данной технологии.
Промоција књиге "Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010-2020"
На дан Светог великомученика Артемија, 2. новембра/20 октобра, у Академији 28 у Београду представљен је „Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010-2020“. Овим издањем монаштво епархије рашко-призренске у егзилу постхумно је испунило жељу и идеју свог духовног оца блажене успомене епископа Артемија да се „…Шематизам уради ваљано“. Он се упокојио у Господу изненада на Аранђеловдан, 21. новембра 2020, на 60. годишњицу свог монашења. Сви текстови у овој књизи написани су за његовог живота и имају његов благослов, а београдским представљањем Шематизма обележен је имендан владике Артемија, који је поседњи пут прославио са монаштвом и верницима пре две године у катакомбалном манастиру светог преподобног мученика Харитона Косовског у Сурдуку. Уз молитве и песме са Косова и Метохије о „Шематизму Епархије рашко-призренске у егзилу“ у препуној великој сали Академије 28 говорили су Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски у егзилу господин Ксенофонт, Преосвећени хорепископи новобрдски и панонски Максим и хвостански и барајевски Наум, протосинђел Дамјан и архивски саветник Весна Башић. Владике Ксенофонт и Максим указали су на значај ове књиге која превазилази оквире класичног црквеног Шемтизма као историјско сведочанство како се после прогона владике Артемија из ЕРП 2010, из које је са њим у неизвесност изашло стотинак монаха и монахиња, рађала ЕРП у Егзилу која данас броји, како је речено, више од 40 катакомбалних манастира и парихијских храмова широм Србије, у РС, Аустрији, Немачкој, Великој Британији, Русији, Украјини, САД, Канади… попримивши, како је говорио владика Артемије, „космичке размере“. – Књига пред нама није обична, још једна нова књига, него вечноживи сведок једног времена и борбе за чистоту вере, прогона и жртве, голготе и једног васкрсења, задужбинарства и љубави према Богу и роду, једне благодати и једног чуда које се зове Епархија рашко-призренска у егзилу. Настојали смо да ову благодат и ово чудо што више ухватимо у рам речи и фотографије и тако сачувамо од заборава… Свака страница ове књиге речито говори о веома плодном архипастирском раду блажене успомене нашег Старца и Епископа Артемија. Све личности од хорепископа до најмлађег искушеника, сва тела Епархије, све катакомбе, све области деловања Епархије описани у овој књизи, засађени су и неговани у Епархији, том врту Божјем, његовом руком, с апостолском ревношћу и љубављу. Због тога је ова књига, усуђујем се рећи, и својеврсно житије Епископа Артемија – нагласио је владика Наум, главни уредник овог издања. Он се захвалио свима који су на било који начин учествовали у двогодишњој припреми Шематизма за који је идеју, благослов дао и завештање оставио блаженопочивши владика Артемије. Он је именовао главног уредника владику Наума, уређивачки одбор у саставу: тадашњи хорепископ Ксенофонт, протосинђел Варсенуфије, монахиња Марта, као и техничке уреднике: протосинђела Дамјана и Владу Виловског. Посао лектуре и коректуре урадила је Јелица Недић, чији су високу професионалност помињали и хвалили сви који су били директно укључени у рад на Шамтизму. За фотографије били су задужени: Бранислав Суботин, Сања Максимовић и Весна Станковић, док је Саша Штаткић помогао у изради мапе катакомби. -Свако је на свом пољу рада дао највише што је могао. Знање нас монаха у раду на овом типу књиге је било оскудно. Имали смо само љубав према духовном оцу и епископу, добру вољу и жељу да испунимо његов благослов. Његов благослов и молитве као магнет су привукле благодат Божју која је допунила наше недостатке, те смо, надам се, успешно обавили своје послушање. За разлику од нас монаха, наша лекторка, сестра Јелица Недић, имала је велико знање и искуство у раду на књизи уопште, те је ‘испеглала’ оно што смо ми ‘невјеже’ урадили. Она је најзаслужнија за модеран дизајн књиге, мада нам је ‘крв попила’ са својим стручним перфекционистичким интервенцијама, али нека, вредело је – оценио је владика Наум. Протосинђл Дамјан објаснио је како се идеја о Шемизизму ЕРП у езилу развијала и прерасла у ово фотографијама и мапама богато илустровано издање Задужбине Нова Никеја штампано у штампарији ЈП Службени гласник. -Успели смо да приредимо књигу која је типска, а да не буде стандардна, која је пуна живота а опет лишена патетике, књигу која је пуна података а није досадна за читање. Направили смо књигу која је лична карта наше епархије и којом се наша епархија уписује у историју… Кад су питали Светог владику Николаја зашто Свети Сава није више писао, владика је одговорио да је сваки крштен Србин нова књига Светога Саве. У том смислу овај Шематизам, чији смо део сви ми, и клир и мирјани, представља један том у великој енциклопедији Светог Саве, који с поносом стављамо на полицу те светосавске библиотеке, у славу Божију, за сведочанство о нама и надам се на инспирацију будућим поколењима – поручио је протосинђел Дамајн. Стручну оцену „Шематизма ЕРП у егзилу“ дала је сестра Весна Башић, кроз чије су руке „прошли сви шемтизми рађени у СПЦ“.