„Приче из незаборава" – „Богу једином хвала!" настојатељ манастира Самоград, отац Пантелејмон

Народни стих каже, „манастири и криво гудало то је српско име очувало". У долини Лима од памтивека живи српски народ. Доказ његовом трајању су бројне светиње које се и данас чувају и негују. Оне нас данас крепе и подсећају на изворне вредности и темеље духовности у времену бура и непогода. У књизи Милуна Петрића „Духовно сазвежђе Самограда" пише: „На половини пута Беране – Бијело Поље, са лијеве обале Лима, Брзавском ријеком узводно, у прекрасној заравни, уздиже се седам камених громада. Ти камени кликови чине природно лепо саздани камени град, Самоград. Народ га зове и Каменград. Истраживања су показала да се овде налазе темељи хришћанских храмова још из 4. века нове ере. Помиње се податак да је Самоград био јак духовни културни и економски центар све до најезде Османлија када је по неким подацима похаран и спаљен. Ископавања и истраживања су још увек у току. Манастир Самоград je посвећен Св. Великомученику и исцелитељу Пантелејмону, а настојатељ манастира отац Пантелејмон, заједно са братијом дочекује сваког путника и душу жељну воде живе. Завршимо први део разговора поуком Светог Тихона Светогорца који је рекао: „Бог ујутро једном руком благосиља читав свијет, док смиреног човјека благосиља објема рукама, јер је смирен човјек узвишенији од цијелог свијета.