Приче из незаборава - „Манастир Миљково, место монашења Светог Јована Шангајског"

„Заборав је одсуство љубави", рекла је Радмила Мишев у предговору књиге „Приче из незаборава" која је настала из пера новоизабраног викарног епископа хвостанског архимандрита Алексеја, игумана манастира Светог Луке који се сместио у селу Бошњане у Епархији крушевачкој. Управо је наслов његове књиге нама послужио за име серијала емисија о српским светињама и духовницима који непрестано бдију и моле се Господу Богу за род српски и читав свет. Старије памтише говоре да човек за живота треба у сваком селу да сагради кућу, али када то кажу они не мисле на материјалну већ на заједницу љубави са људима који ће нас увек радо примити и руке раширити кад год нас угледају. Све приче које смо забележили одликују се топлином казивања, великом љубављу и искреношћу. Борба против незаборава и материјалног света основа је живота сваког хришћанина. Радмила Мишев предговор завршава реченицом: „Чврсто верујем да ће приче многима бити на утешеније и поученије, јер, људско је памћење кратко. Остаје само оно што је записано." Овоме бисмо додали и уснимљено, због оних генерација које долазе. Манастир Миљково смештен је на десној обали Велике Мораве у Доњој Ресави у атару села Гложане општина Свилајнац. Један је из групе од неколико мањих манастира на Морави и то: Томић, Јаковић, Радошин, Добреш, Златенац, Девесиње и Ивковић. У свим овим манастирима према летопису манастира Миљково пише да су: „у тишини радили књижевници ресавски", па нешто због тога, а више због обавезног крста у њиховој основи темеља, њихових грађевина и због осталих архитектонских особина, сматра се да су настали у време деспота Стефана Лазаревића. Од свог настанка, највероватније у време деспотовине, манастир се звао Буковица. Вршећи своју духовну мисију у српском православном народу у периоду вишевековног ропства манастир Миљково је био више пута паљен, пљачкан и скрнављен. Монаси су у више наврата били приморани да се селе и напуштају ову Свету обитељ. Манастир је уз то показао невиђену виталност и жељу за опстанком. Увек изнова обнављан под изузетно тешким околностима и враћан првобитној намени. Закључимо поуком Светог Јована Шангајског који је рекао: „ Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савјест, провјеравајте чистоту ваших намјера и ваших мисли."