мср Огњен Карановића - „Хусеин-капетан Градашчевић, Питање аутономије османлијске Босне, шести део”

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Хусеин-капетан Градашчевић, Питање аутономије османлијске Босне, шести део” (30. 10. 2025)   У завршном предавању о историјској улози и политичкој делатности Хусеина Градашчевића, Огњен Карановић је нагласио да тај покрет не смемо посматрати као аутономистички покрет босанских муслимана, нити као покрет који је требало да генерише националну или државничку свест код становништва муслиманске вероисповести у босанском ејалету. Прво, из разлога што грађанско друштво које би генерисало националну свест није постојало у то време у босанском ејалету код муслиманског становништва. С друге стране, сасвим је јасно из свих историјских извора да је покрет Хусеина Градашчевића само захтевао очување старог и анахроног поретка, као и очување привилегија које је до тада поседовала муслиманска властела. Тај босански беговат, ајани, капетани, бегови и аге сматрали су да било какве реформе у Османлијском царства, поготово оне које би биле устројене према европском моделу, нарушавају интегритет Османлијског царства и да је то био главни разлог због ког су они узели оружје у руке и ушли у отворен рат против Високе порте и самог султана. Хусеин-капетан Градашчевић доживео је једну победу и један пораз на Косову, 1831 и 1832. године и на неки начин трагично завршио свој живот. На крају, Карановић закључује да је смрт Хусеин-капетана Градашчевића заправо био почетак разарања снаге и ауторитета босанског беговата.