Сайт использует сервис веб-аналитики Яндекс Метрика с помощью технологии «cookie». Пользуясь сайтом, вы даете согласие на использование данной технологии.
с. Бабино (Железник, Демирхисарско) - v. Babino (Demir Hisar region)
Бабино е село со вековна историја, првпат споменато во османлиските дефтери од 1467/68 година. Во 1882 година, во старинската куќа на прадедото на Стево Степановски пристигнале првите книги во Бабино. Стево, турски војник кој бил платен со книги поради недостиг на средства од државната каса, почнал да собира книги и од своите соборци, создавајќи првиот фонд за библиотека во селото - знак на љубовта кон знаењето и образованието. Бабино било и живо жариште на Илинденското востание. На вечерта на 1 август 1903 година, во бабинските ливади на месноста „Рамни Ливади“ се развеало македонското знаме, црвено со натписот „Слобода или смрт“. Тука четите положиле заклетва „Смрт или слобода“ и тргнале кон нападот на селото Прибилци. На чело на востаничките чети стоеле Јордан Пиперката и Никола Дечев, додека војводата на селската чета бил Степан Степановски. Бабино било дел од Крушевската Република, која траела само 13 дена, задушена од турски аскер од Азија. Ова село е познато и по образованието - од Бабино потекнуваат 162 учители, кои по Втората светска војна ја ширеле писменоста низ цела Македонија. Локалното културно наследство се плете и во песните - се верува дека токму од Бабино потекнува девојката опеана во револуционерната песна „Ја излези Ѓурго да ги видиш комитите“. Бабино е село каде што вода, книги и храброст се спојуваат, место кое зборува за духот на македонскиот народ и неговата вечна борба за слобода и просвета. - Babino is a village with centuries of history, first mentioned in Ottoman tax registers from 1467/68. In 1882, the first books arrived in Babino, brought to the ancestral home of Stevo Stepanovski. Stevo, a Turkish soldier who was paid with books due to a lack of funds in the state treasury, began collecting them from his comrades as well, creating the village’s first library - a testament to the community’s love for knowledge and education. Babino was also a vibrant center of the Ilinden Uprising. On the evening of August 1, 1903, in the meadows of the area known as “Ravni Livadi,” the Macedonian flag was raised - bright red with the inscription “Freedom or Death.” The rebel bands swore the oath “Death or Freedom” and marched to attack the village of Pribilci. Leading the rebel forces were Jordan Piperkata and Nikola Dechev, while the village’s own group was commanded by Stepan Stepanovski. Babino became part of the Kruševo Republic, which lasted only 13 days before being crushed by Ottoman troops from Asia. The village is also renowned for its contribution to education. From Babino came 162 teachers, who spread literacy across Macedonia after World War II. The local cultural heritage is also woven into the folk songs - it is believed that the girl celebrated in the revolutionary song “Ja izlezi Gjurgo da gi vidish komitite” hails from Babino. Babino is a place where water, books, and bravery converge, a village that tells the story of the Macedonian spirit and its enduring struggle for freedom and enlightenment.