Отац Василиј (Николајевич Новиков)проповед!

Рођен: 14. јануара 1949. године у селу Ракитино, Тулска област, Русија. Родитељи: отац Николaј Евгeњевич Новиков, мајка Надежда Василевна Новикова. Породица: Жена – Валентина(✝️1997)и троје деце: синови Александaр и Михаил и кћи Наталија. Рукопoложење и служба По изворима, демобилисан је из војске (служио је на Север­ном флоту) 1970. године, након чега је радио као помоћник машин­исте топловоза у граду Узловая, Тулска област. Рукоположен у ђакона током Великог поста 18.априла 1993. године, а затим 19.априла у чин јереја. Настојатељ је био у селу Спасское (Тулска област) где је служио у храму Воздижења Часног Животворног Крста Господњег. Пострижeн у монаштво у априлу 2006. године (са очувањем имена „Василиј”). Његова баба по мајци, старица Пeлагеја, сматра се да је имала духовни дар, ходила је пешице у Свету Земљу и да је утицала на формирање духовности Василија. Преставио се: 11. новембра 2010. године. Многи људи сведоче да је отац Василије имао дар расуђивања духова и да је молитвом помагао онима који су духовно или телесно страдали. Говори се да је у његовом храму у селу Спасском често читана молитва „отчитка“ чин духовног ослобођења од злих утицаја. „Добрый пастырь Тульский бесогон" Људи су му долазили из разних крајева Русије, не само због молитве, већ и због исповести и савета, јер се веровало да је прозорљив, да је видео стање људске душе и да је често упозоравао на скривене грехе. Сам отац Василије није истицао себе, него је понављао: „Не ја, него Христос исцељује. Ми смо само сведоци Његове силе.“ Говорио је једноставно, али снажно. У проповедима је највише упозоравао на страхопоштовање према Светим Тајнама, на потребу искреног покајања и исповести. Често је говорио да човек мора „живети са покајањем, а не чекати смрт да би се сетио Бога“. Многи који су га познавали кажу да је живео врло просто и сиромашно, скоро подвижнички: у малој кућици поред храма, без удобности, често у посту и молитви. Није имао страх да каже истину, ни пред властима, ни пред људима. После његове смрти, народ је почео да долази на његов гроб, где су, по сведочењу неких, добијали исцељења, духовни мир и одговоре на молитве. Према акатисту („Акафист Василию Тульскому Новикову“) објављеном на сајту Проза.ру, наводи се да је Василиј Новиков пре­дао душу Богу 11. новембра 2010. године ујутро, око 7 часова, док је читао канон „на разлучење душе од тела“. Наводи се да је претходно, 9. новембра 2010. године, примио Тајне Христове (св. Причешће) лежећи, због телесног изнемоглости. Догађај смртног часа био „мирно, с осмехом на лицу“ („мирно, с улыбкой на лице“). Не постоје доступни црквени записи или епархијски документи који би потврдили све ове податке(нпр. тачан и јаван датум рукоположења, монашког пострига, статуса егзорцисте). „Добрый пастырь Тульский бесогон" #православие #духовност #православље #молитва