Царичин Град - бисер подно Радан планине

Царичин Град - Justinijana Prima је јединствен археолошки локалитет светске важности. Налази се на југу Србије, 30-так километара од Лесковца и свега 7км од Лебана, надомак села Прекопчелица и свега 200м од Визиторског центра "Теодора", на ушћу Свињаричког у Царичин поток. На најнижим падинама планине Радан, на 397мнв и припада парку природе Радан. Овај археолошки локалитет из 6-ог века је један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је Византијски цар Јустунијан I (527-565), недалеко од села у коме се родио. Био је административни, привредни, саобраћајни и духовни центар велике области – Северног Илирикума али и седиште епископије… Постојао је јако кратко, од 530-615-те године. „Негде у покрајини европских Дарданаца, који живе иза граница Дачана, у непосредној близини кастела званог „Бедериана“ беше село по имену Таурисиум. Ту је рођен цар Јустинијан оснивач светског царства… Поред самог тог места изгради дивну варош и назва је Јустинијана Прима.“ О величини Јустинијане Приме и значају за то време говоре просторна организација града, архитектонска решења, већег броја, базилика, катедрала, зграда, тргова, улица. Био је то један велик, леп и богат град са поплочаним улицама, наткриљеним тротоарима, водоводом и канализацијом, али и подним грејањем на топао ваздух. На овом локалитету ископавања се врше више од 100 година, дуже него што је он постојао. Његов значај је и у очуваности града. Ископавања су кренула са највише тачке, где је пронађен акропољ са бедемима, кулама, епископском базиликом, крстионицом, главном улицом и много тога још. У просторији где је нађена крстионица налазе се прелепи подни мозаици. Мозаика има и у другим црквама али су сви прекривени заштитним слојем и песком и тренутно их је могуће видети једино на снимцима. Претходних неколико године се радило на конзервацији и рестаурацији камене пластике. Имали смо ту срећу и задовољство да нам приликом једне од посета водич на локалитету буде руководилац пројекта, МА Десимир Тановић, виши конзерватор рестауратор, не само стручњак у свом послу већ и изузетно добар познавалац локалитета. Упознали смо и остале чланове екипе, углавном младе људе, пуне ентузијазма, који су тренутно радили на козервацији камених стубова. Господин Тановић нас је повео до акропоља и показао просторију са крстионицом. Овај простор треба да буде заштићен надстрешницом . Тада ће, најзад, мозаици моћи да се виде и буду доступни и стручњацима и туристима. Оваква презентност локалитета је потребна и због номинационог досијеа за упис локалитета на УНЕСЦО-ву листу светске културне и природне баштине. На Јустинијани Прими - Царичином граду срели смо и познатог француског археолога др Бернара Бавана. Ту је радио са групом младих археолога из целе Европе. На овај локалитет долази сваког лета, већ више од 30 година, па и сада када је у пензији, своје време и стручност подари Царичином граду. Нешто даље упознали смо Вујадина Иванишевића, на локалитету једне од бројних цркава. Археолог Иван Бугарски нам је, између осталог, говорио о аквадукту дужине двадесет један километар, којим је доведена вода са планине Радан, из атара садашњег села Добра Вода, по чему је вероватно село и добило име. Траса аквадукта је откривена захваљујући, између осталог, ласерском снимању из ваздуха.Најзанимљивији део те трасе су мост од 80-так метара у селу Бачевина. и каптажа близу Дома на Радану. Крај је овогодишње сезоне и наши саговорници више нису на локалитету Јустинијана Прима али смо тамо срели Александра Стаменковића Археолога Републичког завода за заштиту споменика културе Београд од кога смо сазнали да се тренутно ради на припреми документације и уређењу налазишта, чишћењу растиња и ограђивању локалитета, у циљу приступачности посетиоцима и припреми номинационог досијеа за упис локалитета на УНЕСЦО-ву листу светске културне и природне баштине. Посетили смо Царичин град много пута, сами или са пријатељима, снимајући или се шетајући, у пролеће, лето и јесен али су нам најдраже посете на дан када се одржава манифестација "Улицама Царичиног града" коју организују ђаци и наставници Лебанских школа. На тај дан Царичин град поново живи. Његовим улицама ходају цар Јустинија и царица Теодора са својом свитом и војском, причају нам о свом времену, ту су и уметници који стварају сликају и праве грнчарију а ту су и ђаци туристички водичи који посетиоце упознају са овим битним археолошким локалитетем. Утисак употпуњују чланови хора "Топлички бисери" који сваке године буду гости на овој манифестацији а ове године посетиоцима се обратио и намесник Јабланички Иван Марковић говорећи о јединству црквене и световне власти у то време и историјској важности постојања овог града.