Врлинослов - Свето Писмо Старог и Новог Завета, протојереј-ставрофор проф. др Драган Милин
#твхрам #врлинослов #светописмо #старизавет #новизавет #драганмилин #tvhram #vrlinoslov #svetopismo #starizavet #novzavet #draganmilin Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је протопрезвитер-ставрофор проф. др Драган Милин, дугогодишњи умировљени професор Православног богословског Факултета Универзитета у Београду. У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, прота Драган је говорио о значају Светог Писма, са посебним освртом на нови превод старозаветног текста. Библијска излагања казују о Божјој светости и човековој грешности. Она показују и неопходност кајања и прочишћења, искупљења и спасења у које стање је Творац обећао подићи пали род људски. Божје уредбе су праведне, па отуда и казне и награде потичу из Његове љубави, истиче уважени гост који је цео свој живот посветио изучавању Светога Писма и проповедању речи Божје. Стари Завет је имао припремни карактер за Нови Завет, истакао је прота Драган Милин, и наставио: Све што треба овоме свету, и људима у њему Господ је казао у Светом Писму. Протојереј-ставрофор проф. др Драган Милин први пут је са старојеврејског оригинала превео на српски све старозаветне књиге, које је на наш језик 1867. превео Ђура Даничић, и то са латинског предлошка. Девет година је било потребно професору Милину, врсном познаваоцу старојеврејског, да ову фактографију промени и донесе нови превод библијског текста на нашем језику. Будући да је уважени професор био гост овонедељног издања емисије Врлинослов, подсећамо да је у процесу превода користио Библију Штутгартензију (Biblia Hebraica Stuttgartensia), издање из 1997, чији текст сматра најприближнијим оригиналу, а уз њу је користио још два-три добра речника, посебне анализе на немачком језику сваке старозаветне књиге и сваке речи у њима, у ком је падежу и шта означава, док је паралелно читао девет превода Старог Завета на друге језике: грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, немачки, француски, два хрватска. И наравно – српски, Ђуре Даничића.
